Razna razmisljanja

 Ja opet o godišnjem odmoru ali sad onom prošlom, od prošle godine. Jako sam ponosna na sebe što sam posle puno prepreka uspela da odem na tako daleku destinaciju, kao što je Egipad, uprkos srpskoj nemaštini, arapskom proleću i egipatskoj jeseni.

A puno je dilema. Izbor hotela, prva dilema da li onaj sa tri ili četri zvezdice. Bitna je i koja agencija, jer su te godine, pre nas a bogami i posle nas, neki putnici loše se proveli baš u Egiptu, zbog nesavesnih agencija. Avionsku kompaniju ne biraš jer je to čarter let koji bira agencija. Nisam bila baš ubeđena da takvim avionima treba leteti preko Mediterana, ali uspeli smo.

Hotel ko hotel, tri zvezdice nije bio loš. Imao je svoju plažu, što je jako bitno, to smo svatili na licu mesta. Imao je bazene, i aktivnosti na bazenu; aerobik, akvarobik, trbušni ples. Interesantno onim što vežbaju a bogami i onim što gledaju. Rusa najviše, trebali to reći, i ugladnom mladih. Posluga standardna sve sa čuvenim labudovima od peškira na krevetu i naravno bakšiš. Da li se taj bakšiš svugde podrazumeva, a mi stasali u socijalizmu a u vreme sankcija izolovani, nismo navikli, to je druga priča. Sobe pristojne, čiste ništa luksuz ali imaju klimu, frižider, sef, fen u kupatilu, tv (nebitan ali tu je, postoji). Interneta baš i nije bilo u hotelu. To jest bilo je ali su nas i domaći i gosti upućivali na internet kafe i besplatan internet. Naravno besolatan toliko dugo koliko piješ, kad prestaneš ode sto a bogami i internet. Najlošija karika je bio restoran, malo me je podsećao na restoran društvene ishrane, ali nije mi smetalo. Samoposluživanje na bazi švedskog stola. Hrana pristojna ne puno različita od onog na šta sam ja navikla. Moguće da sam ja takvu birala, otuda i takav utisak.

Egipćani srdačni ali dosadni. Ne možeš proći da te ne pitaju odakle si. Brkaju nas sa Rusima ali znaju, bili u Umprofor-u ili već odnekud, ali znaju. Ne spominju Tita a ni Bosnu. U radnjama nema razgledanja, odmah te spopadaju, pale kožu, peškire nalivaju vodom i čuveno cenkanje. Jako me je to opterećivalo, što ne možeš ništa pogledati, opipati a da ti to posle ne uvale ako već ne pobegneš trčeći. Naravno radnje pune kineskog bofla, uostaalom kao i u Grčkoj. Možda ja nisam išla u prave radnje a sve zbog straha i ne znanja.

Izlet u Luksor posebna priča ali o tome drugi put.

Nisam dugo pisala. Nisam imala potrebu, mrzelo me je ili je  posredi neki drugi razlog. Ko zna? Vreme je godišnjih odmora i bilo bi lepo negde otputovati. Imam veliku želju da posetim Tursku. Turska je daleko, pa to pravi niz manjih problemčića. Teško je odlučiti se za put autobusom, ipak je to daleko. Avion je skup. Ništa novo nisam rekla.

Odlučila sam da kasno, u septembru koristim godišnji odmor iz više razloga.  Najbitniji razlog je taj, da su aranžmani jeftiniji a i sunce manje peče bar po ovim nama bliskim, egztičnim, mestima. Prošla sam fazu ležanja na plaži i sunčanja.  Od svog godišnjeg odmora sad očekujem mnogo više a sredstava je sve manje. Godišnji odmor po mom uverenju  trebalo bi da sadrži obavezno red mora i sunca, još uvek i onda bogate začine u vidu upoznavanja i doživljavanja novih krajeva sveta. Mi jesmo konformisti. Čuvena niža srednja klasa uvek u strahu da ne izgubi i ono malo što ima. Prošle godine u Egiptu  smo se jedva usudili da promolimo nos iz hotela. To svakako ima veze i sa godinama a i mentalnim sklopom. Sećam se da su dve mlade devojke još prvo veče, čim smo stigli, pitale a gde se ovde može izići. Svaka čast za entuzijazam. Mi, moj muž i ja,  nismo u godinama kad se obavezno izlazi prvo veče, čim se stigne na odredište a sve sa ciljem dase nešto ne propusti. Prvo odmor put je svakako naporan.

Turska tako blizu a tako daleko, manje više svi je hvale bez obzira da li su letovali  u skupim hotelima ili onim sa samo dve zvezdice. Narod sličan nama, da li zbog onih petsto godina ali kažu istinski vredan, za razliku od nas. Još od prošle godine ili predprošle kad me je moja sestra zaludila čitanjem romana Orhana Pamuka, a i oni putopisi sa bliga Snežane R o putovanju kroz Turskiu o gostoprimstvu turskog naroda prosto mame da se uverim da li je to tako.