Razna razmisljanja

Da li je moguće preživeti dan bez telefona, onog pametnog? Da li naš pametni telefon menja neke funkcije našeg mozga. Koliko brojeva telefona vaših prijelja znate? Da li ste spremni na dan isključiti vaš telefon i osloniti se samo na memoriju svog mozga? Koliko smo zavisni od novih tehnologija?

 ISTORIJAT ZAVISNOSTI

Sećam se kad sam prvi put svojoj deci zabranila da gledaju televizor preko dana.

Da sve je počelo sa televizorom. Prvo smo bili zavisni od televizora. Ostavljali smo ga uključenog da nam čuva decu jer su uz crtane filmove bili mirni a mi smo uspevali da se bavimo svojim svakodnevnim poslovima pre što odemo na posao.

A onda se desilo čudo koje je bar mene trglo- moja mladja kćerka je progovorila engleski. Posle   prvobitnog oduševljenja uhvatila me je panika i onda je sledila zabrana.

Šta je sa vrtoglavim uspehom stranih sapunica? Koja je njihova funkcija. Šarene slike, koje poput crtanih filmova  kod dece, izazivaju opčinjenost. Kasnije su se pojavili i crtani za odrasle ali o tome ne bih pisala jer nisam pogledala ni jedan, mada nisam ni sapunice gledala.

NOVA ERA 

Onda su došli mobilni telefoni.

Vrlo brzo smo ih uvalili deci da bi ih mogli kontrolisati a sve zbog njihove bezbednosti.

Više nismo pamtili brojeve jer su nam uvek bili pri ruci pohranjeni u našem mobilnom telefonu u ruci, džepu ili tašni ali na dohvat ruke.

Zatim su došli pametni telefoni više nismo morali pamtiti mnogo toga od rodjendana rodbine i prijatelja pa da dalje ne nabrajam kakvu nam komociju omogućavaju razne aplikacije na našim smart telefonima. Koliko je to dobro za naš mozak?  Više ga ne treniramo čak se ne moram ni potruditi da prepoznam pesmu iz svoje mladosti i to radi moj telefon.

INTERNET 

Internet bi nekako bio izmedju televizora i telefona hronološki ali meni je nekako zgodnije da ga smestim u ovom redosledu.

Ne sećam se kad sam držala papirno izdanje dnevnih novina u rukama. Ujutru dok pijem kafu a bez obaveze da iziđem napolje i kupim novine čitam njihova internet izdanja. Posle  već i nemam potrebu za novinama.

Neću nabrajati u koje sve svrhe koristimo internet jer je njegova zastupljenost u našim životima svakodnevna i svako ga koristi prema svojim potrebama i navikama.

Društvene mreže opet kao proizvod  interneta su ušle u naše živote jednako kao oni crtani filmovi i sapunice približili nas fantastičnoj skupini naših pravih i virtuelnih prijatelja. Razmenjujemo s njima kratke i nešto duže opaske i razmišljanja , slike i videa najčešće.

Naša pažnja je neusredserđena, opada,  sadržaji i na mrežama a i na ostatku interneta su sve kraći i šareniji. Naravno moguće je sa interneta skinuti i cele knjige i čitati ih. Nije internet kriv što smo se mi ulenjili.

UMESTO ZAKLJUČKA

I na kraju, krug se zatvara sa pametnim televizorom na kom imamo i facebook i twiter, odloženo gledanje i ko zna šta još.

Oko nas sve pametni uredjaji samo mi postajemo gluplji. Šta je rešenje, ne znam. Tehnologija nije krivac,krivi smo mi.

   I bi  leto i bi letovanje. Zašto tako odocnelo pišem o letovanju? Valjda zato što su se slegli utisci, pregledale slike i pokazale prijateljicama, one najbolje, pa sad se može naširoko pisati a sve sa distancom od par meseci. Tako je najbolje.

      Kad ne znaš gde ćeš na letovanje onda Grčka, tako ja mislim a i veliki broj Srba i građana Srbije. Septembar je najidealniji mesec za letovanje u Grčkoj i to znaju malopre  pomenuti građani a pre svega penzioneri sa unucima ili bez. Da ne bude zabune bilo je i omladine i srpske i grčke kao da nije počela škola. Destinacija je bila Petkohori. Pitala sam se kako li izgledaju ulice u sezoni kad su ovako pretrpane u septembru. Plaža je plitka za moj utisak pa samim tim odaje utisak da je gužva, što objektivno i nije. Parkiranje u tako malim gradićima sa puno ljudi u sezoni može biti problem ili se samo meni čini.  Prvi  put smo išli kolima. Tako da verujem da svako ima svoja iskustva, bolja ili lošija. Videla sam da nekie vile imaju i svojae parkinge u dvorištu ili delu ulice.

        Po prvi put smo imali smeštaj u vili na samoj plaži. Samo je šetalište delilo objekat od plaže. Kakva milina. Znam da ljudi koji letuju u hotelima koji uglavnom imaju svoju plažu, uvek imaju tu privilegiju da su nadomak plaže i da nemoraju nositi rekvizite kilometrima ulicom. Smeštaj klasičan apartman ili studio što platiš to i dobiješ, to je u redu.

Zabava dobra knjiga iz biblioteke na plaži i šetnja uveče, ako nemaš ili nećeš da potrošiš mnogo novaca. I to je uredu, ja tako mislim. Da li letovališta u Grčkoj pružaju mogućnost dobre zabave? Ja  mislim da da, ali ako  imaš dosta novaca, kao svuda u svetu. Pitanje  je ko ima i ko želi potrošiti teško zarađeni novac.

Sve u svemu kad ne znaš gde ćeš na letovanje Grčka, nećeš pogrešiti. Veruj svim onim svojim sunarodnicima, nisu bez razloga odabrali Grčku kao destinaciju broj jedan. Moja je želja da posetim što više Grčkih ostva, a ima ih mnogo. Puno prilika za .

 Ja opet o godišnjem odmoru ali sad onom prošlom, od prošle godine. Jako sam ponosna na sebe što sam posle puno prepreka uspela da odem na tako daleku destinaciju, kao što je Egipad, uprkos srpskoj nemaštini, arapskom proleću i egipatskoj jeseni.

A puno je dilema. Izbor hotela, prva dilema da li onaj sa tri ili četri zvezdice. Bitna je i koja agencija, jer su te godine, pre nas a bogami i posle nas, neki putnici loše se proveli baš u Egiptu, zbog nesavesnih agencija. Avionsku kompaniju ne biraš jer je to čarter let koji bira agencija. Nisam bila baš ubeđena da takvim avionima treba leteti preko Mediterana, ali uspeli smo.

Hotel ko hotel, tri zvezdice nije bio loš. Imao je svoju plažu, što je jako bitno, to smo svatili na licu mesta. Imao je bazene, i aktivnosti na bazenu; aerobik, akvarobik, trbušni ples. Interesantno onim što vežbaju a bogami i onim što gledaju. Rusa najviše, trebali to reći, i ugladnom mladih. Posluga standardna sve sa čuvenim labudovima od peškira na krevetu i naravno bakšiš. Da li se taj bakšiš svugde podrazumeva, a mi stasali u socijalizmu a u vreme sankcija izolovani, nismo navikli, to je druga priča. Sobe pristojne, čiste ništa luksuz ali imaju klimu, frižider, sef, fen u kupatilu, tv (nebitan ali tu je, postoji). Interneta baš i nije bilo u hotelu. To jest bilo je ali su nas i domaći i gosti upućivali na internet kafe i besplatan internet. Naravno besolatan toliko dugo koliko piješ, kad prestaneš ode sto a bogami i internet. Najlošija karika je bio restoran, malo me je podsećao na restoran društvene ishrane, ali nije mi smetalo. Samoposluživanje na bazi švedskog stola. Hrana pristojna ne puno različita od onog na šta sam ja navikla. Moguće da sam ja takvu birala, otuda i takav utisak.

Egipćani srdačni ali dosadni. Ne možeš proći da te ne pitaju odakle si. Brkaju nas sa Rusima ali znaju, bili u Umprofor-u ili već odnekud, ali znaju. Ne spominju Tita a ni Bosnu. U radnjama nema razgledanja, odmah te spopadaju, pale kožu, peškire nalivaju vodom i čuveno cenkanje. Jako me je to opterećivalo, što ne možeš ništa pogledati, opipati a da ti to posle ne uvale ako već ne pobegneš trčeći. Naravno radnje pune kineskog bofla, uostaalom kao i u Grčkoj. Možda ja nisam išla u prave radnje a sve zbog straha i ne znanja.

Izlet u Luksor posebna priča ali o tome drugi put.

Nisam dugo pisala. Nisam imala potrebu, mrzelo me je ili je  posredi neki drugi razlog. Ko zna? Vreme je godišnjih odmora i bilo bi lepo negde otputovati. Imam veliku želju da posetim Tursku. Turska je daleko, pa to pravi niz manjih problemčića. Teško je odlučiti se za put autobusom, ipak je to daleko. Avion je skup. Ništa novo nisam rekla.

Odlučila sam da kasno, u septembru koristim godišnji odmor iz više razloga.  Najbitniji razlog je taj, da su aranžmani jeftiniji a i sunce manje peče bar po ovim nama bliskim, egztičnim, mestima. Prošla sam fazu ležanja na plaži i sunčanja.  Od svog godišnjeg odmora sad očekujem mnogo više a sredstava je sve manje. Godišnji odmor po mom uverenju  trebalo bi da sadrži obavezno red mora i sunca, još uvek i onda bogate začine u vidu upoznavanja i doživljavanja novih krajeva sveta. Mi jesmo konformisti. Čuvena niža srednja klasa uvek u strahu da ne izgubi i ono malo što ima. Prošle godine u Egiptu  smo se jedva usudili da promolimo nos iz hotela. To svakako ima veze i sa godinama a i mentalnim sklopom. Sećam se da su dve mlade devojke još prvo veče, čim smo stigli, pitale a gde se ovde može izići. Svaka čast za entuzijazam. Mi, moj muž i ja,  nismo u godinama kad se obavezno izlazi prvo veče, čim se stigne na odredište a sve sa ciljem dase nešto ne propusti. Prvo odmor put je svakako naporan.

Turska tako blizu a tako daleko, manje više svi je hvale bez obzira da li su letovali  u skupim hotelima ili onim sa samo dve zvezdice. Narod sličan nama, da li zbog onih petsto godina ali kažu istinski vredan, za razliku od nas. Još od prošle godine ili predprošle kad me je moja sestra zaludila čitanjem romana Orhana Pamuka, a i oni putopisi sa bliga Snežane R o putovanju kroz Turskiu o gostoprimstvu turskog naroda prosto mame da se uverim da li je to tako.

Evo me na jos jednom pocetku blogerske kariere. Prvi put je početak bio neuspešan . Vrlo brzo sam završila karieru. Zaboravila sam lozinku a više nisam imala pristup adresi koju sam prijavila. Istina opredelila sam se i za vrlo usku temu zdravlja a samim tim da nisam zdravstveni radnik nisam se usuđivala previše pisati, osim o uopštenom naklapanju. Zdravstvo i zdravlje je bliska tema ljudima ali..

Prvo a aktuuelno o praznicima

Srećan božić katolicima, adventistima i ostalim koji slave božič ovih dana. Posle božića dolazi nova godina pa opet božić i još jedna nova godina. Tu već zadnju novu godinu ili ti srpsku novu godinu već ne nogu slaviti, umorim se. Pred svaku Novu godinu poželim da sve poslove posvršavam i da ništa ne prenesem u novu godinu, moram priznati da mi to ne  uspeva. Jedino je rešenje da ni ne pokušavam okončati sve u jednoj godinu godini. Zašto bih završila sve poslove zar nije logičnije ostaviti nešto i za buduće dane.

Gde slaviti Novu godinu. Na trgu, kući, kod prijatelja, u  kafani. Stvarno ne znam. Šta vi mislit. Gdećete slaviti novu godinu